Pre dilomskog ispita sam se udala za divnog čoveka kome sam do danas podarila 3 preslatka dečaka. Kao lekar počinjem da volontiram na Klinici za ginekologiju i akušerstvo u Novom Sadu, gde nakon nepunih godinu dana dobijam posao na određeno vreme. Kako sam ubrzo ostala trudna, radila dobar deo trudnoće porodila se, nastavljam par da radim meseci te rađam i drugog dečaka. Nakon par meseci porodiljskog bolovanja vraćam se na Kliniku kada stupam u stalni radni odnos. Odobrena mi je i specijalizacija , te kreće moja ozbiljna trka za znanjem i veštinama. Na poslednjoj godini specijalizacije ostajem trudna sa trećim dečakom.

Specijalistički ispit sam položila 20.04.2017. i nakon 6 dana donosim na svet mog najmlađeg dečkića.

Ubrzo započinjem dopunski rad u Ordinaciji dr Ilić i vraćam se na Kliniku gde nastavljam svoj rad kao specijalista ginekolog-akušer, na odelenju patologije trudnoće i u porođajnoj sali. Tokom novembra 2019. sam na ličnu inicijativu i organizaciju boravila na UCLH u Londonu, gde sam pod mentorstvom Prof. Dr P. Pandya-e radila na usavršavanju protokola, dijagnostičkih i terapijskih metoda iz perinatologije, visokorizičnih trudnoća i fetnih anomalija. Edukaciju nastavljam u februaru 2020. u Londonu, na kursu dr Freda Usakova iz oblasti dijagnostike, prognoze i protokola kod anomalija CNS fetusa.

 

 

Učestvovala sam  redovno na mnogim edukativnim skupovima iz navedne oblasti. Učestvovala u projektu „Moja trudnoća“ – aplikacija za mobilni telefon, kao stručni konsultant i autor edukativnih tekstova na temu trudnoće, koji je podržan od strane pokrajinskog ministarstva za zdravlje.

 

Dobro poznajem rad na računaru. Razumem i služim se engleskim jezikom. I dalje voljna da se usavršavam.

 

Često puta mi je postavljeno pitanje „zašto si baš to odabrala za specijalizaciju“.

Moj odgovor će uvek biti isti, gledam dolazak novog bića na svet, pomažem u tome, sudelujem u iznošenju trudnoće, to me čini srećnom.

Tokom studiranja smo odlazili na niz praktičnih vežbi iz raznih predmeta, imala sam različite reakcije, ali jedino sam gledajući dolazak tog malog, čistog bića na Svet zaplakala od sreće.  Taj momenat mi je nadahnuće, daje vetar u leđa,  osvešćuje istinu…  „da i moja majka je sve ovo prošla da bih ja bila ovde….ona je vredna svakog poštovanja i naklona.“ Opominje me da cenimo život, da cenimo naše najbliže, da cenimo sebe. Uzdiže me iznad bolesti i iznad problema, daje kontinuitet mojoj volji i energiji. A deca, moja deca i suprug, porodica su blago koje je neprocenljivo, blago koje daje smisao želji da ostanem  ovakva kakvom sam vam se predstavila.