POSTPOROĐAJNI PSIHIJATRIJSKI ENTITETI
U narodu najpoznatiji psihijatrijski postporođajni entitet je postporođajna depresija.No važno je znati da nije jedini. Obzirom na naglu telesnu, psihološku, emotivnu, hormonsku, socijalnu, porodičnu izmenu nakon porođaja u poređenju sa stanjem pre zatrudnjivanja, svaka porodilja je u riziku da razvije neko od stanja iz ove lepeze, a to su idući od najblažeg:
1.Postpartalna tuga-Baby blues
2. Postpartalna depresija
3.Postpartalna psihoza
„Baby blues“ se pojavljuje u čak 50-80% porodilja. Ukoliko se javi nije zabrinjavajuća obzirom da nema izražene teže simptome izmene psihološkog aspekta porodilje,
Ogleda se u emocionalnoj nestabilnosti, plačljivošću, potrebi za bliskošću , umorom, mogićom nesanicom. Ovo stanje se pojavljuje ubrzo nakon porođaja i ne traje dugo, svega pardana ili nedelja.
Ženama u ovakvom stanju treba obezbediti mirno okruženje, poštedu od obaveza i aktivnosti. U ređim slučajevima ovo stanje može da se produbi u postporođajnu depresiju ili psihozu.
Postporođajna depresija je stanje koje se ogleda u pojavi depresivnog raspoloženja, preteranoj uznemirenosti i nesanici. Oko 20-40% porođenih žena prijavljuje emotivne poremećaje ili kognitivnu disfunkciju. Najčešće se javlja između 3. I 6. Meseca nakon porođaja, ali može da nastane i do 12 meseci nakon porođaja. U retkim slučajevima je karakteriše razvoj težih depresivnih osećaja i samoubilačke ideje. Vrlo reztko se produbljuje u postporođajnu psihozu (halucinacije, sumanute misli i misli o čedomorstvu). Kod žena kod kojih se jednom javi postoji rizik od ponavljanja epizode nakon narednog porođaja, a isto tako ukoloko se ne leči može ostaviti trajne psihološke posledice.
Na nastanak posporođajne depresije utiču hormonski faktori, ginekološko-akušerski faktori pre trudnoće, tokom trudnoće, tokom i nakon porođaja, bračno-partnerski odnosi ali i lična i porodična psihopatologija.
Simptomi koji karakterišu posleporođajnu depresiju su sledeći:
I depresivno raspoloženje i anksioznost moraju da postoje ali ne i da nužno preovlađuju u simptomatologiji.
II četiri od dole navedenih simptoma mopraju biti prisutni svaki dan unutar 2 nedelje da bi se postavila dijagnoza posporođajne depresije:
1.promene u ishrani-povećenje ili smanjenje
2.nesanica ili povećana potreba za spavanjem
3.psihomotorna usporenost ili agitiranost
4.gubitak interesa i osećaja za uživanje u svakodnevnim aktivnostima
5.umor
6.pesimističke misli o osećanju krivice, inferiornosti, kajanju
7.poteškoće u koncentraciji u uzlaznoj krivulji do potpunog gubitka koncentracije i kognitivnih funkcija
8.ponavljajuće suicidne misli
Lečenje se sprovodi od strane psihijatra u vidu psihoterapije i medikamentozno primenom antideprsiva, stabilizatora raspoloženja ili sedativa, u skladu sa statusom dojenja.
Prevencija je vrlo važna a počinje već na prvoj kontroli i verifikovanju trudnoće kod Vašeg ginekologa. Sprovodi se u vidu edukacije o pravilnom vođenju trudnoće, pravilnom razmišljanju o trudnoći, porođaju i podizanju deteta, pravilnoj ishrani, vežbanju i ponašanju tokom trudnoće, adekvatniom duhovnom i emotivnom razvoju i učenju tehnikama relaksacije.
Važno je trudnicu informisati o psihijatrijskim posporođajnim entitetima i edukovati je u tom pravcu.
Postporođajna psihoza je stanje koje se razvija kod žena koje su tek rodilei karakteriše ga pojava sumanutosti, poremećaj osećaja i ideja da povrede sebe ili dete. Incidenca javljanja je različita u odnosu na podnebljke. U Vojvodini je po poslednjim podacima rizik od nastanka ppostporođajne psihoze kod 3-4% žena. Generalno sumnja na postojannje postporođajne psihoze kod žene iziskuje oprez i praćenje jer neke žene mogu da realizuju te ideje. Približno 50-60% žena kod kojih se razvila postporođajna psihoza su prvorotke i njih 50% je imalo komplikacije tokom porođaja. Utvrđena je uskapovezanost prepartalno postojanje poremećaja raspoloženja posebno bipolarnih i velikih depresivnih epizoda. Treba navesti da se postporođajna psihoza može razviti i kod očeva, a ispoljava se kroz osećaj odbačenosti i nadmetanje sa detetom za majčinu ljubav.
Simptomi se mogu pojaviti već tokom porođaja, najčešće javljanje je tokom druge i treće posleporođajne nedelje. Ono što se uočava kod porodilje na početku razvoja su umor, emocionalna nestabilnost, periodi plača, nesanica. Nakon toga se pojavljuje sumljičvost, smušenost, nepovezan govor sa neracionalnim izjavama i opsesivnom brigom za zdravlje deteta. Dalje se mogu razviti sumanutosti, halucinacije i suicidne ii čedomorstvene ideje.
Bolesnice mogu iomati osećaj da se ne mogu brinuti adekvatno o detetu, dsa ne vole svoje detet, ideje da je dete mrtvo ili defektno. Nadalje mogu negirati da su se porodile, izjavljivati da su devojke ili device , neudate, zlostavljane, moćne ili perverzne.
Ova vrsta poremećaja zahteva stalni nadzor i sprovođenje terapije od strane psihijatra, obzirom da su istraživanja pokazala da 5% ovih bolesnica izvrši samoubistvo a 4% čedomorstvo. Nakon lečenja bolesnice mogu imati ponavljanje ovakve epizode unutar 1-2g. U narednim trudnoćama se rizik za nastanak nove epizode povećava čak i do 50%.
Posleporođajna psihoza ima dobru prognozu ukoliko se rano dijagnostikuje i započne lečenje
Lečenje se sprovodi kroz nadzor, psihoterapiju , medikamentoznu terapiju (antipsihotici , antidepresivi, litijum) i elektrostimulativnu terapiju. Kontakt sa detetom se može obezbediti ali samo uz stalan nadzor. Često je neophodna hospitalizacija uz ograničenje kretanja i pomeranja.
