Porođaj je najsavršenije prirodom izdirigovan process, dolaska novog ljudskog bića
na ovaj svet. Po definiciji je rađanje živog deteta preko 500g.  Zvuči neverovatno da jedno tako
malo biće ima šansu da preživi uz adekvatnu medicinsku negu u visokospecijalizovanim
neonatalnim centrima.

Telo žene je prirodom tako iskonstruisano da može da iznese trudnoću i vaginalnim
putem donese dete na svet. Vise od 90% žena konstitucionalno može vaginalno da se porodi.
No niz drugih faktora utiču na samu procenu načina završavanja trudnoće. Vaginalni porođaj
nazivamo još i prirodni porođaj što svakako nije slučajno. Tokom trudnoće posebno poslednjih
meseci ženino telo prolazi kroz niz psiholoških, emotivnih i fizičkih promena kako bi se buduća
majka pripremila za porođaj i roditeljstvo. Od telesnih promena koje se prvenstveno odnose na
pripremu žene za porođaj bih istakla značajno povećanje elasticiteta tkiva, bujenjem veziva,
volumena tečnosti, povećanje obima pokreta zglobova, „labavljenje“ zgloibnih veza, niz
izmena na reproduktivnim organima koje će obezbediti elastičan i adaptibilan porođajni put,
povećanje potencijala za zgrušavanje krvi. Sve ovo će omogućiti da beba bezbedno prođe kroz
porođajni kanal i da nakon porođaja majka ne krvari u velikoj meri.

Rađanje deteta može biti vaginalnim putem-prirodan porođaj ili operativnim putem-
Carski rez. Od 24.nedelje trudnoće materica se polako priprema za porođaj pojavom Braxton
Hicks-ovih kontrakcija nezavisno od toga na koji način će se žena poroditi. Taj momenat priroda
ne uzima u obzir i nastavlja svoju pripremu ženinog organizma za prirodan porođaj. To su blage
povremene kontrakcije koje ne dovode do porođaja, one specijalnim receptorskim
mehanizmima privikavaju matericu na kontraktilnost . Početak porođaja definišemo pojavom
regularnih kontrakcija, prsnućem vodenjaka ili obilnim krvarenjem. Sam porođaj u odnosu na
uzrok početka i starost trudnoće moze da se odloži, prepusti prirodnom toku ili stimuliše.

Uzroci početka porođaja su višetruki, vama ne tako bitni pa bih vam samo uopšteno navela da
mogu biti od strane majke i od strane deteta, i da se međusobno prepliću.

Predznaci koji nam najavljuju da će porođaj u skorije vreme su pripremne kontrakcije,
sazrevanje grlića materice, spuštanje bebe čime majka češće mokri ali se lakše oseča obzirom
da na taj način beba manje pritiska želudac i dijafragmu, formiranje vodenjaka i prsnuće
vodenjaka. Ovi procesi dovode do „ispadanja sluzavog čepa“ koji predstavlja sadržaj iza kanala
grlića materice i čine ga sluz i sukrvica. Ovo može da se desi par dana ili par sati pred porođaj.

 

Lažne kontrakcije koje će vas zabrinuti, ali bez razloga, su ukoliko:

-se jave povremeno u toku dana, kratko traju, nisu jake i na promenu
položaja se smiruju, nisu praćene krvarenjem niti oticanjem vode iz vagine

-posebno se mogu javiti u poodmakloj trudnoći nakon napora, duže šetnje ili
aktivnosti, ali se nakon odmora smiruju

Porođajne kontrakcije:

-imaju dužinu trajanja preko 30 s, jačeg intenziteta trajanja i počinju kao menstrualni bol i bol u krstima koji se širi celim stomakom i postepeno se pojačava te postepeno prolazi u okviru vremena trajanja, javljaju se na određeni period 15-20 min, pri čemu se taj period skraćuje, ne prolaze na promenu položaja i odmaranje.

-porođajne kontrakcije se mogu javiti pre 36 nedelje i tada su predznak mogućeg prevremenog porođaja ili pobačaja te se javite odmah lekaru

 

Kada ste definisali da su porođajne kontrakcje definitivno nastupile ili vam je prsnuo vodenjak ili krvarite vreme je za porodilište.

Sam porođaj se dešava kroz četiri porođajna doba i na njega utiču plod-porođajni objekat, porođajni kanal majke i kontrakcije materice.

 

Prvo porođajno doba je početak porođaja pa sve do momenta ekspulzije odnosno rađanja deteta. Traje najduže, najviše možemo da uradimo i da izmenimo tok porođaja baš u ovom periodu i obuhvata pripremu u vidu čišćenja završnog dela debelog  creva kod majke, uklanjanje dlačica međice i sam proces dilatacije grlića materice uz spuštanje bebe kroz porođajni kanal. Ovaj prvi higijenski deo se u nekom zdravstvenim centrima izostavlja-nije obavezan.U  pozadini procesa dialtacije i spuštanja bebe su materične kontrakcije na koje lekar-akušer može da  utiče time što će ih pojačati ukoliko je potrebno i skratiti period između njihovog javljanja kako bi se porođaj ubrzao. Ovo deluje možda okrutno ali kada se na ovaj način trajanje prvog porođajnog doba skrati za par sati uz delovanje anesteziologa koji ce svojom terapijom učiniti da buduća majka to ne oseti kao što sam opisala onda je to zaista  najhumanija stvar koju možemo da uradimo u ovom periodu. Vrlo važan momenat ovog doba je razgovor sa porodiljom tokom koga je obaveštavamo o svojom postupcima o tome šta  sledece nailazi , upućujemo je kako da sačuva i nadomesti snagu koja će joj trebati da izgura bebu i svakako toplom rečju, milim pogledom, držanjem za ruku dati joj do znanja  da nije sama i da ništa nepredviđeno ne može da se desi a da se već nije desilo i da smo na pravi način odreagovali. Svaka žena je individualna u podnošenjnu odnosno doživljaja bola i samog toka porođaja. Dosta zavisi i od same pripreme kakvu je imala tokom trudnoće od strane svog akušera. Obzirom da dugo vec radim u porodilištu i da sam veliki broj žena porodila prirodnim putem, hitnim caarskim rezom ili planiranim carskim rezom tačno znam na koji način ću prići i šta ću reći ženi kada saslušam njena pitanja ako ih ima i vidim njen odnos prema situaciji . To je procec Choaching-a, potraga za strahovima i blokadama koje isplivaju u momentima jake bolnosti i porođaja te na osnovu toga pravi odabir reči. Drugo porođajno doba je samo rađanje deteta i traje vrlo kratko .  Tokom rađanja deteta babica ce braniti međicu od pucanja i tom prilikom ce mozda zaseci međicu kako bi sprecila vece defekte i bebi obezbedila veci prostor za izlazak. Nemalo puta sam čula od žena „pa sam porođaj je ništa, najteže mi je bilo do samog rađanja deteta“. Ali priroda i za to ima rešenje, briše iz memorije bolnost porođaja. Jedino o čemu majka misli dalje je njena beba i oporavak kako bi se brinula o svom detetu. Kod nas u pporodilistu se odmah nakon presecanja i podvezivanja pupčanika ostvaruje kontakt  „koža na kožu“majke i bebe kako bi se rano stimulisano dojenje. Ubrzo nako rađanja bebe rađa se i posteljica sa izlaskom određene kolicine krvi, sto je fiziološki proces i ne zadaje brigu. Ako se  posteljica ne odlubi u određenom periodu, majka krvari ili se odlubi a majka nastavi da gubi krvi obilno majku uspavljujemo i uklanjamo sadržaj iz materice kako bismo zaustavili krvarenje. Pregledamo porođajne puteve i uz aplikaciju anestetika postavljamo šavive na rupture tkiv aili na epiziotomiju. Ćetvrto porođajno doba je period 2h nakon porođaja kada se porodilji prati krvarenj, puls, pritisak, sam izgled pacijentkinje  i eventualno ordinira neka terapija.  Za to vreme beba se greje na grejnom stolu i adaptira na nove uslove življenja.

Tokom porođaja uvek može „stvar da krene naopako“. I najiskusniji akušeri dođu u situaciju da ne mogu lako da donesu odluku u nekim momentima šta dalje. Da li završiti porođaj hitnim carskim rezom ili primeniti neku od intervencija izvlačenja bebe iz porođajnog kanala. Odluka nije laka zato što se  različitim fazama porođaja svaka metoda nosi drugu vrstu komplikacije jer se ipak „remeti priroda“.  Prosto neke stvari su nepredvidive i nije uvek 2+2=4. Puno je faktora koji utiču na porođaj, na dilataciju, spuštanje bebe, bebine otkucaje, sam tok kontrakcija, a mi  nemamo način da vidimo I ispratimo svaki ponaosob  te je zato intenzivan monitoring bitan kako bi se što je ranije moguće uočio problem, odnosno bitno je prepoznati problem u najavi.

Najveća uteha ako krene kako se nije planiralo bar sa moje strane je da sam svakoj porodilji pristupila onako kako bih volela da sa mnom postupaju.  Da sam je gledala sa velikim poštovanjem što je odlučila da podari svetu nov život i stoga koristim sva svoja, pa i tuđa znanja i iskustva da iz svake situacije iznađem najbolje moguće rešenje.